Nedelja, 30.04.2017.
Walpurgisnacht
Dan uoči 1. maja. Dan za koji su dravni Kelti verovali
da počinje leto, da počinje topli i svetli deo godine. Dan kada je moć najjača,
kada su sve biljke lekovite. Noć uoči tog svetog praznika germanski narodi su
slavili kao valpurdijska noć ili noć veštica. Verovalo se da se ove noći
veštice skupljaju u svoje vrzino kolo, da igraju, piju i jedu, orgijaju raskalašno
i bahato, da paraju vazduh svojim letovima, da slave povratak moći. I zaista se
oseća moć u vazduhu. Pronašao sam nešto što sam mislio da sam izgubio, pronašao
sam želju, odnosno želje. Čovek koji nema želje došao je do kraja puta, i tako
sam mislio, ali eto želje su se vratile opet. Neverovatne mogućnosti su se
pojavile od samog jutra. Mogućnosti za rad, sve dok ja ne guram i ne sili, sve
dok u jeku najveće želje ne pustim. To je magijski ritual – kada nešto snažno
želimo, i maštamo o tome, i guramo da nam se ispuni, a ono se neda nikako, i
onda u nekom trenutku samo izdahnemo i odustanemo i tada u tom trenutku se
ispuni. Zapravo svo vreme smo skupljali eneriju, moć fokusirajući na ono što
želimo, i u trenutku našeg puštanja smo poslali energiju kako bi nam to došlo,
to je pravi magijski ritual. Kažu da je ovaj period najmoćniji povrh naše
unutrašnje moći, sve što poželimo sada se manifestuje. I ovog dana performans
je bio jednak ritualu. Prva faza jeste bila pročišćenje – istuširao sam se
spirajući sve negativno, sve stresove i pritiske vodom, zatim okadio zmajevom
krvlju i zapalio sveću da dimom i vatrom pročistim energiju i vazduh za velika
dela. Spremio sam slatku rižu sa voćem i začinima da proslavim ovaj sveti dan.
Nastavio sam sa poslom, bez obzira na sam ritual.
Kontaktirao sam neke ljude sa Balkana koji organizuju radionice i dešavanja na
butoh sceni, i dobio neverovatnu blokadu. Kažu, možeš doći na radionicu. Jedna
butoh radionica nije ni malo jeftina, a prošao sam ih toliko. Umoran sam od
toga, najgora stvar što me izgleda ovde nikada neće prihvatiti niti mi
dopustiti da radim. Koliko god da se trudim, da radim svaki dan kao što sam
počeo, ja ću uvek biti iz Srbije, i nikada neću imati mogućnost, nikada. To je
karma roditi se ovde i biti obeležen za život. Sada u doba liberalnosti, ta
liberalnost je toliko lažna i površna ljudi i dalje skrivaju tu nacionalnu
mržnju koja je ukorenjena u DNK iz nekog razloga. Nacije su se uvek međusobno
mrzele, zavidele jedna drugoj, pogušavale da nametnu superiornost. Imam utisam
da nema nacije na planeti koja podržava Srbe. Obeleženi smo, mogu da lažen i
negiram, uvek ću biti odavde, i uvek će mi to biti problem. Nema izlaza.
Najgore od svega, srbe najviše mrze drugi srbi. Mogu da nastupam i radim 24
sata, da imam bezbroj radova, oni mi nikada neće dati šansu. Možda se ipak neko
prevari.
Uvek se nekako ta nada promakne na kraju. Kažu kada su
se svi horori izmigoljili iz Pandorine kutije i zlo sve proširilo svetom na dnu
kutije je ostala nada jedina koja nije ni pokušala da izađe. Kažu da samo ona
može vratiti svo zlo nazad u kutiju.
Odao sam počast bogovima i precima i uputijo molitve na
dimu sandalovine i poslao u nebesa, pa nek festival leta počne.
Hvala moćnim bogovima na blagoslovima.
Нема коментара:
Постави коментар