Utorak, 02.05.2017.
End of the first chapter
Prošlo je prvih mesec dana performansa. Mislio sam da
umišljam, ali sad sam definitivno potvrdio da me većina ignoriše eksplicitno.
Inat je čudna stvar, ne znam gde da ga svrstam ali definitivno zauzima važno
mesto u ljudskom duhovnom razvoju. Šta je pametno uraditi? Pustiti, ili
menjati, ili šta? Ljudima nije nikako moguće ugoditi. Ako su odlučili, ne menjaju.
Jednom su te žigosali za života.
Početak novog meseca sam obeležio u prirodi
istražujući telesnu rezonanucu sa Klementom. Priroda nosi jaku energiju, toliku
da ponekad ljudi nisu spremni za nju. Zanimljive su priče koje trava, koje
zemlja mogu ispričati. Otišli smo u par u podnožju kalimegdana. Baš je bio
prijatan dan, ali opet malo težak. Mislim da moje telo stalno najavljuje
vremenske promene. Nemam bolove, samo neku težinu, manjak energije. I bio sam u
pravu, uveče je kiša počela, pritisak se spusti. Osakatili smo zemlju, vreme se
potpuno promenilo, nikada nije stabilno. Sada definitivno razumem zašto je ovo
mesto raskršće svetova. Ovo je vrtlog energije koja je stalno promenljiva. U
jednom danu možete videti sva četiri godišnja doba. Zaista je moć prilagoditi
se ti brzim promenama. Kao da su sva vrata otvorena i duva promaja između
svetova. Promaja između svetova. Kažu samo balkanci imaju strah od promaje.
Naravno jer ovakve promaje ne postoje nigde na svetu. Političko, kulturno,
verske promaje. Duva sa svih strana. Svi imamo duhovni facialis. Nema tog
vitamina B koji nam može pomoći, još nisu pronašli. Kažu povećao se broj
obolelih od kancera ovde. Priroda nas odbacuje.
Dobio sam dobru vest da idem za Grčku da nastupam.
Kako ću to sad isfinansirati? Pitaju me da li mogu da tražim negde finansijsku
pomoć? Ovde niko nikom ne pomaže, osim ako nema koristi od toga. Svako od nas
grebe za preživljavanje. Ipak, moram da nađem načina, ovo je zaista odlična
prilika. Prilika da plešem u hramovima bogova, baš ono što sam dugo želeo.
Ništa, moliću za donacije svakog dana...
Bogovi pomozite mi sad.
Sreda, 03.05.2017.
The great commandment
„The
great commandment, Shows the contempt, Between the world and their,
Embarrassing pavement“
Počrlo je jedan sumoran i težak dan. Pritisak je tako
nizak svi se krećemo kao zombiji, i svakog momenta je sve promenljivo. Kako
mesec raste i puni se tako je svaki dan težak. Pre par godina u ovo neko vreme
desile su se užasne poplave, potopi biblijskih razmera. Šta se sad sprema?
Spremao sam se onako sa pola snage boreći se sa niskim
pritiskom, da idem na sastanak sa čovekom koji vodi jedan kulturni centar kako
bi smo se dogovorili oko nastupa. Već par dana uzastopno se dogovaramo i on mi
svaki dan otkazuje. Problem je što ja u životu imam i druge obaveze koje su mi
mnogo bitne i koje svaki dan pomeram, skraćujem ili otkazujem. Čuli smo se i
dogovorili, potvrdili sastanak. Par minuta pre nego što sam krenuo na autobus
zvoni mi telefon i njegova žena mi javlja da otkazuje, opet, jer ima neizbežan
sastanak. U tom momentu nisam mogao da se suzdržim i pukao sam. Nastavlja ona
da joj pošaljem snimke svojih radova, biografiju i opis rada!!!??? Rekoh joj –
da da znam ja kako se to završava. Koliko sam samo puta čuo to „pošaljite mail“.
Pre par nedelja sam samo poslao snimke još jednom alternativnom kulturnom
centru u Beogradu i posle maila ništa. No dotična gospođa mi odgovori na moju
digresiju – ne dopada mi se vaš ton razgovora, nije profesionalan, da vas
posavetujem ako želite da uspete u umetnosti morate da menjate ponašanje!
Ponašanje? Posle 5 dana ispaljivanja i gubljenja mog dragocenog vremena ona
meni kaže nije profesionalan ton razgovora. Ja ne kapiram kako ljudi misle da
dobiju ljubaznost i pokornost kada tretiraju jedni druge kao đubrad, i protom
ni ne uviđaju koliko njihovo ponašanje nije u redu. Izbaci me svaki put iz
takra ta rečenica „nije profesionalno. Ma o čemu vi pričate, šta je BRE u
Srbiji profesionalno? Ja radim konstantno za DŽABE, za prevoz, za pice, i svi
očekuju spektakl, ljubazno obraćanje, foliranje... Ova je jedna mentalna
penetracija konstantno. Ne razumem kako niko ne vidi svoje ponašanje. Grupa
slepih i bezobraznih. No, zatvorih vrata i njima. Moja biografija i snimci se
nalaze svugde na internetu dovoljno je samo da ukucate Marco Nektan i dobićete
sve što vas interesuje. Problem je što nikoga ne interesuje da čita biografiju
od 10 strana i da gleda nebrojene snimke već to je samo izgovor za odbijanje.
Navikli smo da živimo u birokratiji i da maltretiramo jedni druge konstantno.
Sraća u nesreći, skočio mi je pritisak i povratio sam
se među žive. Hvala joj na leku protiv niskog pritiska.
Otišao sam na klass sa Klementom. I dalje sam radio sa
pola snage, ali smo pronašli vredan pokret na kojem mogu dalje da radim.
Sačekao sam da se ljudi sakupe pa sam ih pozvao da
siđu da pogledaju moj performans. Baš mi je bilo teško, nisam baš zadovoljan sa
izvedbom, izgleda da sam preterao sa izvođenjima i da ovog puta nisam izneo
najbolje. Tegla sa donacijama je bila prazna. Ovaj dan bolje da sam prespavao,
ali sutra je novi dan, nova nerviranja, novi stresovi.
Hvala Normi i Mariji na podršci i dokumentaciji.
Četvrtak, 04.05.2017.
Sandal Prayer
Ljudi nemaju moć nad nama, mi im dajemo tu moć. Vreme
je teško i surovo ni jedan dogovor ne važi. Trening „živeti u trenutku“
eskalira svakog trenutka, budućnost definitivno ne postoji. Surovo, ali
istinito.
U Jeleninoj radnji izveli smo ritual sandalovine.
Zapalili smo miris sandalovog drveta i uputili želje dimu. Verovanje je da dim
odnosi želje na nebo kako bi nam celestialna bića uslišila naše molitve. Vezali
smo strune za grančice drveta na našem malom oltaru u čast velikog festivala.
Zvono je otkucalo tri puta. Sve će biti kako treba. Sledeći je novi trenutak.
Ne govorimo više o budućnosti, budućnost je misterija
i zabrana. Trening je počeo.
Ubrzo posle našeg malog rituala otišao sam u Džezvu na
Normin performans. Šetao sam Beogrado i razmišljao kako je lep, kako su ljudi
lepi. Svi su nezadovoljni, svi su nesrećni, i nema više povratka. Neprekidan
tok patnje i međusobnog povređivanja. Duhovni rat upravo traje, ne vidi mu se
kraj. Možda se svet i poredak promenio, možda agoniji nema kraja. Ovo je to,
ovo je materijalni svet.
Ne razmišljajući i ja sam povredio ljude svojim
rečima, svojim radom. Svaki postupak nekoga vređa, nekoga učini nesrećnim. Više
retrogradni merkur nije odgovoran za to. Sami smo krivi, i svi smo krivi, i svi
smo jedno u ovom trenutku. Dok pišem ovo čitav univerzum piše samnom. Možda sam
već rekao, ali da ponovim, drevno verovanje kaže da svet koji vidimo našim
očima je svet koji bog vidi. Stanimo za trenutak, isključimo misli i
posmatrajmo tok kvalije sveta, vibraciju univerzuma, slušajmo. Čujem vriske,
plač, agoniju, i svaki glas izgovara: DAJ MI, DAJ MI, DAJ MI..... Svi samo
traže, niko se ne zahvaljuje za ono što ima, niko ne daje... Kada bi se čulo:
HVALA TI, DOVOLJNO MI JE, EVO TI... Ove patnje ne bi bilo.
Performans je bio zanimljiv i inspirativan. Prijatelji
su došli da podrže, a neki ljudi su se slučajno našli. Bio je to jedan mali
susret svetova. Dobio sam realizaciju koliko reči nisu jezik duše, koliko naše
misli kroz jezik jeste ego jeste agonija... Treba da prestanemo da govorimo i samo
da slušamo, samo slušamo trenutak, samo sad živimo...
Hvala Jeleni na podršci.
Petak, 05.05.2017.
End of Beltaine
Beltaine je period neverovatnih promena, vreme jačanja
svetlosti, vreme kada voda postaje toplija, vreme kada se priroda budi i jača,
vreme toliko plodonosno da sve šta sada uradimo to će biti berićetno. Iako
dalje učim da živim u momentu, ovo je momenat ispunjene ljubavi, momenat kada
je svetlo jače od tame, kada solarni princip dominira.
Pitanje ljubavi se dalje promiče. Jedi pate za
izgubljenom ljubavi, drugi tragaju za jednom. Jednom mi je Jelena u šali rekla
da je bog dao jednu količinu ljubavi i da kada neko koristi i previše, drugi
neće imati. Moramo da balansiramo, jer jednog momenta ni mi nećemo imati, ako
uopšte imamo. Zapravo svi smo u ljubavi, svi smo jedno, delovi sistema. Ako
jedan činilac sistema voli, svi volimo; njegovo zadovoljstvo se reflektuje na
sve nas.
Onda kada izgubimo nekoga, kada taj neko ko nam je
srcu drag ode krivimo sebe, zatim njega ili nekog trećeg. Niko nije kriv, to je
samo tok stvari. Zamislimo da putujemo kolima, vozimo negde na željenu
destinaciju. Prolazimo kroz razna sela i gradove, i u jednom trenutku moramo
stati da se odmorimo. Stanemo u jedno malo selo i sednemo u lokalnu
poslastičarnicu. Naručićemo limunadu i baklavu. Mmmm tako je sočno i slatko,
sam božanski momenat uživanja dok jedemo tu divnu baklavu. Ipak moramo dalje,
nemamo ni para da potrošimo na puno baklava, a i ako se prejedemo biće nam muka
i spavaće nam se, a treba da vozimo. Teškom mukom moramo da ostavimo
poslastičarnicu i sočnu baklavu i da idemo dalje. Naše konačno odredište je
jedino važno, do tamo moramo stići, tamo nas čeka nešto veoma spektakularno.
Tako je i u ljubavi. Neke ljubavi, neki ljudi su samo
slatka baklava na putu, ali je nužno da nastavimo svoje putovanje kada dođe
vreme. Teško nam je kad prestane taj slatki trenutak, zato trebamo uživati i
živeti u tom slatkom trenutku. Brzo će mo pojesti baklavu i moraćemo otići.
Nije dobro patiti za prošlošću, to je prošlo, sada je sada, i to je jedino što
imamo. I kad god se setimo bola zbog izgubljenog, trebamo se setiti cilja ka
kojem idemo.
Prijatelj mi je rekao za 4 vrste ljubavi koje postoje
pa sam rešio da pogledam koje su te 4 vrste, i pronašao sam. Prva se zove Eros. To je fizička ljubav. Zaljubljeni
smo u spoljnu lepotu, u mirise, u dodire, i glas. Ta ljubav dolazi iznutra i
vodi do seksa, iako nije sama seks. Ova ljubav je veoma zastupljena. Na žalost
veza sa ovom ljubavlju nije održiva, samo je trenutna. Neki je pak smatraju
požudom, i trenutnom radnjom. Ne kažem da je loša, ali nije održiva. Dobro je
živeti u trenutku, ali svaki trenutak je poseban, kada prestane putujemo dalje.
Druga vrsta je Phileo.
Ako je Eros telesna ljubav, onda je Phileo duhovna. Ova ljubav se ispoljava u
društvenoj sferi. Ona se često ispoljava među prijateljima. Kada ljudi nađu
zajednički „jezik“, kada se međusobno razumeju onda se ova ljubav javlja. To je
prijateljska, odnosno duhovna ljubav.
Treću vrstu čini Agape.
Mnogi bi tumačili ovo na razne načine, ali ja smatramo ovo bezuslovnom
ljubavlju. Ovo je ljubav za koju bi smo se žrtvovali, za koju ne tražimo razlog
niti nešto za uzvrat. To je često roditeljska ljubav jer je bez ega, nesebična,
ljubav koju samo roditelj bezuslovno pruža detetu. Kada se takva ljubav pojavi
u drugom smislu onda je ona snažna i jaka i božanska. Drevni pesnik i prorok
Orfej je rekao „žena je božanstvenija od muškarca, jer voleti nekog znači
zaboraviti na sebe, a samo žena pruža takvu božansku ljubav“. Prenesimo ovu
žensku ljubav u Agape, ljubav koja nije blokirana egom. Teško je stvoriti, ali
nije nemoguća.
I najzad, četvrta je Storge. Ovo je ljubav prema društvu, porodici, svetu,
filantropija... Ovu ljubav nosimo rođenjem i vremenom. Zamo da postoji kada smo
povređeni i razočarani ponašanjem drugih ljudi. Povređeni smo samo zato što
nosimo ljubav prema njima, što su nas razočarali.
Na posletku najbitnije je ljubav koju nosimo, a ne
ljubav koja nam je uzvraćena. Ništa nije drugo bitno, bitno je ono što je u
nama, to je naše.
Hvala Normi i Klementu na podršci.
Нема коментара:
Постави коментар