Utorak, 04. Mart 2017.
Molitva Daždevnjaka
I bi treći dan. Danas je teskobu zamenio strah i tuga.
Situacija se zaoštrava. Jako se bojim. Bojim se za svoju porodicu, za sebe. Svi
govore o odlasku, a ja nemam gde da idem. Plašim se gladi, rata, haosa... No
čitav dan nije bio toliko mračan uprkos kiši koja se mučila da padne. Čekao sam
autobus i na trenutak pogledao u retrovizor auta na stanici. Visio je natpis: If you never try you never know.
Zanimljiva afirmacija. Brzo sam stigao u grad. Došao sam u Jeleninu radnju malo
ranije. Ušla je jedna fina gospođa pomalo izgubljena, ali kako je vreme
odmicalo stvorili smo zanimljivu konverzaciju o istoriji i arheologiji. Prosto
živim za te momente. U nekom trenutku povela se priča o politici shodno
trenutnoj situaciji i u tom momentu u glavi mi se ponavljao jedan šekspirov
citati: All the world's a stage, and all
the men and women merely players... To je bio i moj stav o politici. Ja ne
verujem u bolje sutra, to nam je što nam je, surovost materijalnog sveta, i sve
je predstava, ali dosta puta reditelji su neki drugi.
Došlo je vreme za naš ritual. Počeo sam zlonjavom
zvona, kađenjem žalfije, moleći se iz srca da se ublaži ovaj weltschmertz. Pročitao sam jednu veoma
staru molitvu iz jedne knjige: Besmrtni,
večni, nepograšivi i sveti oče svih stvari koji na kočijama bez prestanka nosi
svetove koji se vrte uvek; ti gospodaru nebeskih polja na kojima je podignut
presto tvoje moći do visine sa koje tvoje oči vide sve i tvoje svete uši čuju
sve, oprosti tvojoj deci koju si ti voleo od rođenja vekova. Jer toja večnost,
tvoja veličanstvena i večna veličina sija i svetli na sve sa zvezdanog neba. Ti
si nastao na njemu i ti se pališ i nastaješ iz sopstvenog sjaja i iz tebe
izlaze potoci svetlosti koja hrani tvoj beskonačni duh. Iz tog duha nastaju sve
stvari i neiscrpni izvor materije, i iz tog izvora stvaraju se bezbrojni oblici
materije koju si ti oplodio u početku...
I tako dalje. Neverovatno je, ma koliko puta da
pročitam ovu molitvu, svaki put ći je zaboraviti. Svaki put me opiju detalji i
moć posvećenja i predanog služenja u ovoj molitvi, ali iz nekog razloga svaki
put zaboravim sve te detalje. Molitva misterija.
Prošlo je vreme da se spremim da idem. Organizovali
smo druženje umetnika, prvo. Ja sam malo kasnio. Društvo je već bilo tamo.
Stigao sam i dalje noseći onu teskobu. Ušao sam baš kada su opet pričali o
politici. Strah i nervoza su mi rasli i iz impulsa krenuo sam da se nerviram i
svađam sa dragim ljudima. Malo sam ih nepromišljeno i povredio, ali bilo je
jače od mene. Žao mi je bilo zbog toga. Tuga me je brzo obuzela zbog drugih
priča. I opet se vratio onaj citat: All
the world's a stage, and all the men and women merely players... Kako jedna
rečenica daje recept za prevazilaženje.
Vratio sam se kući i seo da napišem ovo. Dan nije
toliko bio spektakularan, ali je bio težak i pomalo bolan. povrh svega nove
ideje i inspiracije su se javile. Idemo dalje.
Istraživao sam malo citat i saznao da ono što ja znam
nije bilo kompletno. Evo kompletnog: All
the world's a stage, and all the men and women merely players: they have their
exits and their entrances; and one man in his time plays many parts, his acts
being seven ages.
Hvala Jeleni
Popović na podršci i dokumentaciji. 
Нема коментара:
Постави коментар