Nedelja, 23.04.2017.
Day after mysteries
Nema kraja. Srećan kraj je samo trenutak posle kog
ipak nešto sledi. Budućnost je misterija, skrivena, nepoznata. Čovek u svojoj
prirodi nosi strah od nepoznatog, i tek kada odgonetne misteriju, strah
nestaje. Kroz vreme, ljudi su pokušavali da nađu metod kako da otkriju
budućnost, i tako stvorili mantičke veštine ili divinaciju. Divinacija nosi u
svojoj reči divine što znači božansko. Divinacija je metoda komuniciranja sa
božanskim, sa bogovima spolja i unutar nas, podizanje naše svesti do najuzvišenijih
sfera. A da li ima najuzvišenije, ili je sve neprekidan tok, bez kraja? Kad
jedno nestane, drugi se rodi. Zapravo sve je transformacija. Kako napredujemo
dalje, transcendiramo do božanskog stanja. Uzdižamo se ili padamo do najnižeg
oblika. U životu moguće su takve transformacije. Čovek je sposoban da u jednom
trnutku bude divlja, beskrupulozna zver, a u drugom da bude nesebičan i skromni
svetac. Sve jeste kao što treba da bude. U tome leže misterije. Sve što umre
biće preporođeno, sve što padne podićiće se ponovo. Mi dolazimo iz kreacije i u
kreaciju se ponovo vraćamo kako bismo bilo opet kreirani. Mi smo kreacija i mi
kreiramo. Budućnost ne postoji. Ona se nije još desila. Može se ostvariti na
bezbroj načina. Ništa nije nemoguće.
Misterije nam otvaraju vrata ka unutrašnjoj tami koja
nije ni loša ni zla, ona je skrivena. Ljudi se plaše tame i mraka beš zato što
je ne poznaju, što je to u njihovoj prirodi. Moj odgovor na misterije jeste
upravo to – rizikuj, uđi u nepoznato, otkrivaj, i čuda će se desiti.
Dobio sam neverovatnu viziju i inspiraciju projekta
kojeg tek trebam da razvijam, a ni sam nisam siguran odakle da počnem. Evo prva
stanica je skrivena unutrašnja tama. Putovanje u najmračnije delove duše,
duboko duboko gde leži čista nada. Nada je arhetip duboko u nama koja je
najneotkrivenija. Iako je skrivena duboko u tami, ona nije konačna, ona je samo
baklja koja nam daje mogućnost da putujemo dalje u još mračnije dubine. Opet,
nada je možda sredstvo, možda kraj projekta kojeg želim tek da radim. Sada
postavljam pitanje nade: Ko je nada? Šta ona želi? Koji su njeni ciljevi?
Znam jedno, a to je da je ona ženskog pola. U meni
poznatim jezicima kada govorimo o nadi govorimo u ženskom rodu. Često ženama
daju ime Nada, Hope, Esperanza... Znači to je jedna žena, svetla, koja sija
poput baklje i osvetljava put u mračnom unutrašnjem svetu. Ona je optimistična
i nasmejana, nepokolebljiva... A opet kažemo da Nadu možemo ubiti. Ona nije
večna. A da li i ona može da se transformiše? Šta se rodi kada ubijemo nadu?
Očaj, bes, bezosećajnost, bahatost... Sada je moj cilj da upoznam Nadu i naučim
njen ples u tami. Kako se ona transformiše, kako ona umire i ponovo se rađa... Kreacija
je počela sa rađanjem.
Hvala Nadi na inspiraciji i što postoji.
Нема коментара:
Постави коментар