Ponedeljak, 10.04.2017.
Hollow II
Toliko inspiracije. Buta je prestala, i kao da je neko
oslobodio zatvorene muze. Danas mi inspiracija samo navire. Od jutarnje kafe
pišem sve ideje koje mi padaju na pamet. Gledao sam jedan divam butoh video u
kome umetnik kaže: We are still alive and
dancing is to give a gift to this world... that gives us energy to be alive. Mislim
da je ovaj video oslobodio moje muze. Radovi su spremni za realizaciju.
Rzmišljao sam o diskusiji od prethodne noći – u jednom
momentu ja sam izjavio da je veličina penisa u većini slučajeva parametar za
veliciju ega. Na šta je moj prijatelj dao digrasiju da današnje društvo,
današnji ljudi grade svoj ukus utemeljen na porno filmovima, odnosno na izgledu
porno glumaca. Ova rečenica je odzvanjala u meni. Kada sagledam situacije,
ljude, okolnosti dođem do zakljička da je sve zapravo istina. Muškarci se
bilduju, čitavo telo im je istetovirano, ili su ćelavi ili imaju undercut, i
uvek imaju neki besan stav, dok žene se farbaju u plavo, ugrađuju silikone...
Mi smo preplavljeni porno glumcima. I sada se pitamo koliko je šta zapravo
ljubav, koliko je požuda?
Prošla godina mi je bila u znaku tugovanja, ali i
duhovnog razvijanja. Konstantno sam se borio sa pitanjem i pojmom ljubavi.
Stalno su mi govorili da je ljubav među ljudima samo Kama, odnosno požuda, a da je jedina prava Prema, odnosno bezuslovna ljubav prema bogu. Bog se nalazi u
srcima svih ljudi, zato ljubav ne zna za fizičku manifestaciju. Pitam se sada
da lli sam ikada onda okusio pravu ljubav, da li sam u nekome nekad video
božansko u očima, ili je sve bila požuda. A požuda nas ograničava, čini da se
pretvorimo u divlje zveri, da se razvijamo... Ljudi su svašta spremni radi
sopstvenog zadovoljenja. U Nemačkoj su čak prešli svaku granicu da su ušli u
kanibalizam i nekrofiliju. Malo se plašim za sebe i svoje stavove... Sada sam u
konfuziji. No i ovo pitanje se pretvorilo u inspiraciju. Only one you love, can hurt you! A da li je ljubav ona koja
povređuje? Ljubav je čista esencija božanskog, ljubav ne povređuje samo požuda
to može. Požuda je divlja vatra koja gori i onda izgori, i nema ničega. Strast
iz ljubavi, je večna vatra bogova... Ja volim svoju umetnost, duboko i snažno.
U svakom slučaju, slučajno ili ne ceo dan mi je jedna
mantra u glavi: Om Namo Narayanaya.
Gospod Narayana je onaj koji pruža sigurno utočište. Možda mi baš sada to
utočište treba.
Imao sam prijatan Klas i na kratko video neke
prijatelje i pozvao ih da siđu dole u budoar Džezva bara da za njih izvedem
performans. Odigrao sam ples ništavila, ples ponovnog rođenja iz ničega, iz
suve zemlje. Proleće već uveliko cveta, a mi se još uvek budimo iz zimske
depresije. Zahvalan sam na divnoj publici sa kojom sam danas ovo podelio.
Po završetku seli smo samo na trenutak. Taj trenutak
se pretvorio u buru, ali samo na trenutak. Koliko god pokušavali da pobegnemo
od demona, oni će uvek sedeti nama iza leđa i piti limunadu. Ali samo na
trenutak ovog puta, dato mi je da vidim neke ljude u pravom svetlu – to su bili
moji anđeli čuvari, za koje san se ogrešio prethodno, ali sad sam video njihovu
svetlost. Dokle god su oni uz mene, demoni mi ne mogu ništa.
Hvala Miodragu Kovačeviću i Jeremy Lecerfu na podršci
i dokumentaciji.
Нема коментара:
Постави коментар