Sreda, 05. Mart 2017.
Meeting Priestess
Woow kakav dan. Hladno
je. Kiša pada čitav dan. Probudio sam se veoma rano i dalje pod utiskom
prethodne večeri. Spremio sam se i krenuo na sastanak. Malo sam kasnio jer
politički haos još traje, a to utiče iz nekog razloga na prevoz i ljudska
kretanja po gradu. Našao sam se sa novinarima jednog popularnog medija radi
neke saradnje. Razgovor je bio veoma prijatan. Naišao sam na nesvakidašnju
podršku i razumevanje. I dalje ima onih kojima je stalo do ove naše izmučene
kulturne scene. Ali kako je počeo dan, tako se i završio. U čitavom mraku
uvideo sam tračak nade za nas otpadnike, marginalizovane umetnike i misfote.
Bogovi nas čuvaju.
Planirano je bilo da
vežbam sa Jeremijom i Marijom, ali smo zbog zamršene situacije odložili za
sutra. Bilo je vreme da izvedem moj performans. Izveli smo u prostoru Džezva
bara. Krenuo sam iz levo ugla. U glavi sam pozvao sveštenicu. Da naglasim –
sveštenica meseca se rodila u koreografisanoj predstavi „Alhemijske Priče“ koju
sam kreirao u Novembru 2016. u Berlinu. Godina koja sledi predstavlja
jedinstveno putovanje te sveštenice. Glavni Butoh princip je istraživanje
arhetipova i persona koje upoznamo na putovanju po unutrašnjoj tami. U samom
procesu meni se rodila sveštenica koja sedi na pragu svetova i obožava mesec.
Ona nije žena, ona je sveštenica, otelotvorenje boginje majke, kreatriks, ali
opet duboka i neistražena misterija. Ovo je njeno putovanje. Pre mesec dana sam
imao prilike da učestvujem u jednom interesantnom projektu. Bila je to
predstava Medeja 3. Odmah sam prepoznao svoju sveštenicu u Medeji. Tada me je
ona suočila sa sopstvenim emocijama i pitanjem smrti. Pojavila su se nove
emocije, drame, sukobi, patnje, tuga. I danas konačno bura je prestale, sve su
karte bačene.
Kada sam završio sa
svojom izvedbom, otišao sam na jedno od izvođenje Medeje 3. Dok sam putovao
tranvajem pogled mi je pao na neki natpis na stanici na kojem je pisalo:
UMIREMO. Još jedan znak haosa apokalipse u kojoj se nalazimo, a za koju još
niko ne zna kako će se završiti. Protesti se ponavljaju. Našao sam se sa Majom
i otiši smo na predstavu da podržimo drage umetnike. Desile su se neočekivani
momenti kojima se ni u ludilu nismo nadali. Neki od nas su se suočili sa
emocijama, i neki su ih i rešili i konačno stavili tačku. Ljubav je beskrajna
misterija, kao sveštenica, teško je razumeti, ali ipak je večna, iako nam daje
iluziju da možda nekad umire. Zahvalan sam na ovom iskustvu.
Hvala Jeremy Lecerfu i
Mariji Murić na podršci i dokumentaciji.
Нема коментара:
Постави коментар