365 dana kreacije - VIII dan

Nedelja, 09.04.2017.

Hollow I

Prošla je prva nedelja projekta. Veoma složena i emotivna. Pomalo teška. Teško je počela i teško se završila. Prethodnu noć zaspao sam sa jednim citatom: “If all the world hated you and believed you wicked, while your own conscience approved of you and absolved you from guilt, you would not be without friends.” ― Charlotte Brontë, Jane Eyre. Čitav ovaj dan taj citat se promicao. Da li ja vidim svet ovaj pogrešno? U čemu je problem? Možda sam samo paranoičan? Ovo mora da prestane. Ove promene vremena su baš teške, meni teško padaju. Ne mogu da se samo izolujem.

Posle ručka sam rešio da napravim kolač od bundeve, da probam novi recept koji sam skinuo sa interneta. Volim da kuvam. Kuvanje je moja meditacija. Čini me srećnim kad kuvam za druge posebno, kad oni uživaju u tome, onda je meditacija baš delotvorna. Završio sam kolač, ali ga nisam ni probao, morao sam da idem.

Nešao sam se sa Ivanom i Budom i otišli smo do džezne. Konstantna priča, kako je teško nama umetnicima u ovom svetu. Uvek smo na granici, granici svega – društva, pameti, nerava, sreće, odustajanja... Da li umetnik može da bude srećan? Da li sme da bude srećan? Volim da postavljam pitanja, iako su me kritikovali kako je to loše u pisanoj formi. Pa, ja sam ipak performer, ne mogu da bežim od interakcije... Stigao je i Jeremy, Miša, Kosta i Maja i rešio sam da u sred Džezva bara odigram svoj performans za njih.

Izuo sam patike i čarape i uzeo svežu granu jorgovana. Jorgovan, tako divan cvet, srpski ljiljan. Jorgovan me uvek podseća na predivni ljubavni priči srednjovekovne kraljice Jelene Anžujske. Da li tako spektakularne ljubavi i dalje postoje? Ili je to samo mit. utonuo sam u svoju priču. Kako je dan bio težak, tako je i mene nešto kočilo u izvođenju, nešto nije bilo kako treba. Ipak sam dao sve od sebe da ispričan priču. Imao sam i partnera, malog pauka koji je plesao na grani jorgovana. Podelio sam svoj blagoslov sa svima i okupao se u njihovoj ljubavi. Zahvalan sam im na otvorenim srcima.

Zatim smo otišli da gledamo videa sa performansa. Pogledali smo par. Miša je podelio jednu intimnu priču. Veoma nežna poezija mladosti. Ivana je zatim podelila jedan stari rad koji me je posebno inspirisao i nadahnu. Ja ne verujem u kopiranje drugih umetnika, ali me je posebno inspirisala. Posle sam je pitao da li smem da isporistim njenu ideju. Razmisliću još o tome. Hvala joj na inspiraciji. Oh bože, kako sam ja bogat čovek, okružen sam tako kvalitetnim i talentovanim ljudima.

Na žalost teskoba još uvek traje, ali sada imam ideju kako da je se rešim. Inspirisan sam za novi performans.

Hvala Mayi Reef i Jeremy Lecerfu na podršci i dokumentaciji.