Sreda, 12.04.2017.
Day after Esbath
Svaki dan donosi novo razočarenje. Danas se volimo,
sutra se mrzimo, danas može, sutra ne, danas smo prijatelji, sutra se ne
poznajemo. Ali bukvalno danas sutra. Ljudi su postali jako nesigurni i
nestabilni. Mišljenja im se menjaju više nego što menjaju čarape. Svaki dogovor
i plan za projekat ove godine je propao na isti način. Samo oni projekti koje
sam ja sam započeo i isplanirao da ću sam izneti su uspeli. Ja znam da je teško
živeti u ovakvom svetu, ali šta bi se desilo kad bismo svi odustali – sveta ne
bi bilo. Onog momenta kada smo poželeli da uđemo u svet umetnisti time smo
prihvatili i veliku odgovornost. Umetnost ni jednog momenta ne može biti hobi.
Društvo bez kulture ne postoji, ne održivo je, a kultura je satavljena od
umetnosti, i glavnu ulogu u održavalju društva upravo ima umetnik. Društvo koje
propada propada zbog nedostatka kulture. Zato postoji ogromna odgovornost. Ne
bi nam bogovi dali talenat za džabe. Ništa u ovom univerzumu nije slučajno. Mi,
ljudska bića, smo sebični i sebe prihvatamo zdravo za gotovo misleći da vodimo
borbu za životom, i u toj borbi izgubimo sebe. No, nije bitno, ko neće ne mora.
Ja više snage da ubeđujem ljude nemam. Ja odgovorno prihvatam svoju ulogu u
društvu. I da pojasnimo društvo je zajednica zemljana, ne samo onih na Balkanu.
Bez obzira gde se nalazimo, deo smo sistema univerzuma.
Dan je bio jako težak. I dalje se prilagođavamo
proleću. Sopstveno biće nam je teško da nosimo, kao da nosimo čitav svet na
sopstvenim plećima. Rado bi svi odustali, kao što uvek to svi činimo, ali
neznamo od čega tačno.
Imali smo jedinstvenu prezentaciju Norminog ispitnog
rada. Veoma zanimljivo delo. Nadamo se da će položiti, a potom i prezentovati
publici u Beogradu. Posle klasa sam se pripremio da izvedem svoj performans u
Džezvi. Sve je bilo spontano. Rasporedili smo jastuke i rekao sam Džeremiju da pozove
ljude da gledaju. On je pozvao sve, dosta je bilo stranaca turista gore. Iznenadili
su me. Neki lokalni likovi su istog trenutka kako su ušli tako i izašli, dok su
svi stranci ostali. Odigrao sam onu kreaciju koja je izašla iz mene prethodne
noći. Uživao sam u letu. Po završetku publika je istog momenta krenula da
postavlja pitanja. To mi se nije nikada desilo. Ja ulazim u čudnovate
situacije, obično su svi izvođači na distanci, ja sam uvek blizu publike da je
sad sve eskaliralo u direktan kontakt. Neverovatno. I pored svega, „ovi lokalni“,
nađu za shodno da me kritikuju. Lako je izolovati se, ja nemam taj luksuz. No,
ovaj put nije ni bilo potrebno. Prišao mi je jeda Libanac i počeli smo
diskusiju. Bila je veoma konstruktivna i lična, dosta emotivna. Ljudi su bili
zahvalni. I ja sam zahvalan na iskustvu.
Pitaju me kada bi dobio šansu da živim ovaj život iz
početka kakav bi život bio? Ne bih menjao ništa, moj život je fantastičan, blagosloven
sam čudima i neverovatnim stvarima, kakve mnogi nisu ni doživeli sa svim parama
koje imaju.
Pratila me je jedna pesma pri kraju dana: What have you done today to make you feel
proud? Ponosan sam na svaki trenutak, na svaki dah, na svaki korak. Život
je čudo nad čudima, nekima je ta privilegija na žalost uskraćena, zato svi koji
imamo tu mogućnost treba da cenimo. Imamo odgovornost da živimo!
Hvala Mayi Reef i Jeremy Lecerfu na podršci i
dokumentaciji.
Нема коментара:
Постави коментар